Razmišljanja sa Jaan-om

Razmišljanja sa Jaan-om

Da bi se razumio, blog se čita kontinuirano

30.05.2009.

Groznica subotnje večeri

Nekad kada sam čekao dvadesete, mislio sam da ću svoju mladost drugačije koristit. Danas kad sam već odavno zakoračio u te dvadesete vidim da život nije nikada onakav kakav želiš (a pogotov ako zamišljaš).

Subota. Sjedim kući. Iako to možda nekom zvuči kao normalna stvar, meni i mome karakteru nije. Čak mi je i ružno. Ali pokušavam da ne upadnem u tu zamku, i da se ni ja ne osjećam loše.

Da, volio bih i ja da imam razlog da odem vani. Da imam i jednu stvar koja bi veselila i radovala koju mogu naći tamo. Ali nije tu.

Iskreno, ti nisi tu. Ako ću sad ponovo izgledati kao emocionalni ovisnik, reću da opet ne mogu gledati stvari drugačije, nego kroz tebe. Pogrešno.Vjerovatno. Ali opet činim i težim za stvarima koje me čine u potpunosti sretnim. Drugačije ne prihvatam. Ništa polovično.

Jedino pokušavam da budem toliko tolerantan, pa da kažem da mi je barem drago da ti sada uživaš. Lijepo ti je. I sasvim razumijem da u takvom haosu od svjetske metropole, ni meni ne bi bilo dosadno. Imao bih i ja više volje.

Pa neka je. Barem neko da ima groznicu subotnje večeri. Ako više i to postoji. Ali vjerujem da da, retro je in.

19.04.2009.

Šutim

Kada moja priča za mene nema smisao, kada postaje nebitna, kada vidim da nema svrhu i da nije posebno učinkovita, onda šutim.
Ovih mjeseci šutim.

06.03.2009.

U zemlji lošeg kada se pojavi dobro

Mi smo nacija koja pljuje. I kada se za nešto ima razloga ili ne, mi skupimo dovoljno u sebi tog prljavog da bi mogli dovoljno dobro da (is)pljunemo.

Ovo je zemlja u kojoj ništa ne funkcioniše, u kojoj se sve što ima oznaku „državno“ i opstruira. Pa tako i državna televizija. BHRT je već odavno u krizi (u krizi je od početka). Namjerno ili ne, on ne funkcioniše. I to nije nikakva novina koju sad ja iznosim. To svi znamo. On se vještački održava u životu, i uz malo volje uticajnih to bi se stanje moglo i promjenit. Na bolje.

 

E sad, kada očekujemo od tog BHRT-a da napravi neki show, onda smo spremni kritikovati. Argumentovana kritika je uvijek dobra, ali treba sagledati objektivno sve činjenice da bi ona bila takva.

I tako u jedinom show-u kojeg ova televizija ima, prezentovana je i pjesma predstavnica BiH na Eurosongu. I nismo je ni saslušali do kraja, već smo se raspisali po forumima o tome koliko je bezlična, loša i slična kao sve druge. Neću biti licemjeran i reći da nisam ni ja imao po koji komentar i kritiku, ali sve je to bilo u granicama koje nisu ulazile u sferu velike negativnosti. Zato je još više licemjerno očekivati od nekog ko preživljava uz pomoć aparata nešto spektakularno.

Logično je da svako ima svoj ukus, ali baš zbog toga što se o ukusima ne raspravlja, ovdje to neću raditi.

Ali ni porediti se ni sa kim. Pa ni komšijama. Jer mi nismo kao drugi. Nemamo ni kapacitete, ni sredstva, ni ljude (a oni ni ne dovode Sakisa).

 

Mi smo Bosna i Hercegovina.Čudni. I ne treba se okuražiti zato što smo zadnjih godina u vrhu i tražiti da svake godine bude perfektno.

Ne želim da zvučim kao PR BHRT-a, niti da pravim dobar xafsing BH Eurosongu, niti bilo kome drugom. Ovaj tekst nema svrhu toga. Nego želim samo da smanjimo negativnost, i da krenemo podržavati naše.

Rekao sam,ukusi su različiti, a kvalitet ostaje kvalitet. Ovdje ga ima. I ako nečemu što je dobro fali sitnica, zanemarimo tu sitnicu. U zemlji depresije, haosa, korupcije i nezaposlenosti bilo bi apsurdno tražiti loše u nečemu dobrom.

Nečemu što može imati uspjeh u Evropi, treba dati podršku. Jer rijetke su stvari iz ove zemlje koje to mogu.

 A ova, možda, može!


Noviji postovi | Stariji postovi

Sa Jaanom komentarisalo...
29278